Куртеш: Дигитализација услов -за опстанак осигуравајућих кућа

27.10.2022


Дигитализација је неминован услов за опстанак и раст свих друштава за осигурање у регији, па тако и код нас. Осигуравајће куће је погодила инфлација те су исплате штета порасле за 30 одсто и, ако нешто не учинимо, многа друштва биће у проблему да исплате адекватан износ штете, поручује Синиша Куртеш из Удружења друштава за осигурање Привредне коморе Републике Српске.

Куртеш, који је и предсједник Управног одбора Еурос осигурања, у интервјуу за Блоомберг Адрију говорио је о изазовима с којима се сусрећу друштва за осигурање, могућим рјешењима проблема, као и о конференцији Дани осигурања у Републици Српској (ДОРС), која се први пут одржава ове године, 28. октобра у Бањалуци, а окупиће представнике власти и сектора осигурања у земљи и регији, као и стручњаке из ове области.

Дигитализација осигуравајућих друштава биће једна од тема на предстојећим Данима осигурања. Шта је идентификовано као највећи проблем који друштва имају у том смислу и који су приоритети?

Куртеш: Дигитализација је неминован услов за опстанак и раст свих друштава за осигурање у цијелом региону, па тако и код нас. Неке земље у регији су далеко отишле у том правцу, док већина друштва у Републици Српској није  на завидном нивоу. Поједина друштва имају напредак, али гледајући укупно, још је то на неком почетном нивоу. С обзиром на то, дигитализација цијелог процеса је приоритет, не само друштава, већ и издавања полиса о осигурању, да омогућимо да то буде онлине и да имамо све што дигитализација подразумијева, као и аутомоатизацију цијелог процеса у оквиру друштава. Све би то допринијело бољем, продуктивнијем и профитабилнијем пословању. Циљ јесте заштита наших осигураника, односно да им се може адекватно исплатити штета.

Да би друштва за осигурање адекватно одговорила на те ризике, морају имати одговарајућу премију, да ли је тренутна криза изазвана ратом у Украјини и растућом инфлацијом утицала на наплату премије?

Куртеш: Ту се данас друштва за осигурање суочавају с неколико изазова, а највећи је инфлација, која је погодила цијели свијет. Чињеница је да произвођачка, а не потрошачка, инфлација погађа друштва за осигурање, и она износи око 30 одсто. Ово се директно одразило на висину исплаћених штета, јер су роба и услуге порасле за исти тај проценат док, с друге стране, друштва нису успјела подићи цијену за сличан проценат због јаке концентрације друштава на тржишту. Сматрамо да је један од начина рјешавања овог проблема дигитализација цијелог сектора, која ће омогућити боље управљање свим ризицима с једне стране, а с друге стране већу акумулацију новца у друштвима за осигурање за исплату адекватне штете. На нас рат директно није утицао, већ нас је погодила инфлација, тачније раст исплате штета за 30 одсто, што би значило да би се и цијена осигурања требала подићи у истом том износу, али тржиште је другачије. Постоје 24 друштва која послују на релативно малом тржишту Републике Српске па је конкуренција јако оштра, што може довести до рањивости тржишта осигурања.

Али сва друштва послују позитивно?

Куртеш: Друштва се боре на тржишту и покушавају да задрже клијенте, али ови проблеми ће стићи сва друштва, ми видимо да ће у року од годину, уколико нешто не учинимо, многа друштва бити у проблему да исплате адекватну висину одштетних захтјева, што би довело до проблема код осигураника, друштава па и код државе.

Поред дигитализације друштава појединачно, имате план да направите заједнички Информациони центар по узору на Србију, шта то доноси осигураницима?

Куртеш: Република Србија направила је велики искорак у региону када је ријеч о уређености тржишта, посебно код аутоодговорности. С обзиром на то да имамо веома добру сарадњу с Удружењем осигуравача Србије, желимо да искористимо њихова искуства везана за успостављање Информационог центра. Основне предности јесу транспарентан процес издавања полиса свих друштава, дигитално тарифирање, успостављање књиге каско штетника и слично. На овај начин друштва би била у извјесној кооперацији, а не оштрој и немилосрдној конкуренцији, а све у циљу заштите наших клијената. Чињеница јесте да је данас тржиште осигурања доста неуређено, посебно код обавезних врста осигурања. Друштва су коначно одлучила да крену у рјешавање тих проблема тражећи системско рјешење.  Предуслов је рјешење у дигитализацији цјелокупног процеса како би се успоставило пуно повјерење међу друштвима за осигурање.

Шта је идентификовано као конкретан проблем, дуго година се спомињу нелегални попусти које друштва дају осигураницима, стварајући нелојалну конкуренцију?

Куртеш: Основни изазов јесте што на тржишту постоје вантарифна давања за која сви знамо и којима се годинама не може стати украј, из више разлога. Свако друштво има неки свој интерес, повремено се то мало заустави, међутим системског рјешења за сада нема. С тим у вези на трагу смо да кроз процес дигитализације, формирањем заједничког Информационог центра и аутоматизацијом свих процеса покушамо ријешити тај проблем.

У пракси, клијент плати електронски полису и нема прилике да добије нелегални попуст?

Куртеш: У будућности би то тако требало изгледати. Ми морамо да формирамо тај Информациони центар, прије свега, који би подразумијевао транспарентан процес издавања свих полиса за осигурање од аутоодговорности. Када то обезбиједимо, онда бисмо могли да се електронски повежемо и с Пореском управом, Министарством унутрашњих послова и пословним банкама, гђе би се, као у земљама у регији, могле продавати полисе осигурања АО и онлине, а цијели систем бити ефикаснији. Тренутни начин функционисања захтијева високе трансакционе трошкове, што осигуравајуће куће трпе, али повезивањем с Пореском управом и Министарством унутрашњих послова те ИДДЕЕА-ом, ти трошкови би нестали и друштва би била ефикаснија.

Да ли је започето ишта за формирање тог информационог центра, колико би требало да то заживи?

Куртеш: Започето је, радимо на томе већ шест мјесеци интензивно, ових дана смо у завршној фази преговора с Удружењем осигуравача Србије који имају један од најбоље развијених Информационих центара не само у региону него поредећи и с европским системима. Познато је да је Србија отишла далеко у томе, тако да смо њихова рјешења у дигитализацији препознали као одлична и желимо да их примијенимо у Републици Српској. Друштва ће на добровољној основи имати прилику да приступе центру и ми све то можемо увезати и кренути од 1. јануара идуће године.

Какво је стање у Федерацији БиХ ако знамо да поједина друштва из ФБиХ имају експозитуре у РС, како све увезати?

Куртеш: Слично је стање, проблеми и изазови и на тржишту осигурања у ФБиХ. Ми смо у сарадњи с Удружењем друштава за осигурање у ФБиХ изнијели наша виђења рјешења проблема, ако би и они хтјели то да примијене и сада је на њима да ли ће ући у тај процес. Позитивна је била повратна информација.
Какава је заступљеност других, необавезних врста осигурања и колико је свијест грађана развијена у том смислу?

Куртеш: Нажалост, тржиште осигурања није довољно развијено. Сама чињеница да тржиште осигурања у укупном финансијском тржишту учествује са 3-5 одсто говори сама за себе. Главни изазов је недовољна свијест грађана о потреби за осигурањем, односно заштита од ризика, посебно о заштити покретне и непокретне имовине. Већином је развијено обавезно осигурање од аутоодговорности и осигурање имовине, али у случајевима када то захтијевају банке. Позитивно је да имамо солидан раст животних осигурања, што говори о томе да имамо добар потенцијал у будућности. Остале врсте осигурања немају тај значај и на нама је као друштвима да радимо на томе да подижемо свијест грађана у том смјеру.

Свједоци смо да то недовољно радите, подаци о врстама наплаћене премије то показују?

Куртеш: Тако је, друштва за сада нису довољно радила на промоцији других врста осигурања. То је било спорадично. Један од разлога организовања Дана осигурања РС, први пут, јесте и упознавање стручне и опште јавности о овом питању и изазовима који су пред нама те подизања свијести грађана о неопходности заштите од ризика.

Колико (не)ефикасност других институција, прије свега правосудних, утиче на рад осигуравајућих друштава?

Куртеш: Имамо изазова које покушавамо да ријешимо и у том сегменту. Наиме велики број предмета и трошкови оптерећују и судове и осигуравајуће куће. Спорови се покрећу и за предмете мале вриједности. У оквиру Дана осигурања бавићемо се и овим проблемом, дефинисањем јединствених критеријума за исплату нематеријалних штета како бисмо на неки начин растеретили судове предмета, а друштва непотребних трошкова.